Drugo telo je poslednji veliki roman našeg klasika postmodernizma Milorada Pavića, koji je svetsku slavu stekao  Hazarskim rečnikom, romanom leksikonom u 100.000 reči.

Oba ova dela imaju tri narativna centra, tri sižejne linije koje se razvijaju u okviru zadate fabule i predstavljaju varijaciju jedne teme — potrage za odgovorom na pitanje postojanja „drugog tela” i mogućnosti njegovog sticanja. Ako je Hazarski rečnik zamišljen kao postmodernistički roman o Stvaranju, Drugo telo je post-postmodernistički roman o vaskrsenju.

Čitalac ovo delo može da tretira kao roman leksikon — izvor podataka iz istorije religije, kulture, književnosti koji se aktiviraju čitanjem.