Kao pesnik, Matija Bećković je, između ostalog, vratio srpskoj poeziji usmenost i njene prednosti, rekreirao izvornu poziciju: pevač naspram slušaoca. Od takvog, neposredno postavljenog saodnosa, do situacije u kojoj se odvija besednički čin, samo je polukorak.Besednička književna vrsta u nas obnavljala se uporedo sa mukotrpnim buđenjem demokratije, kao što se nekad razvila s usponom atinske države slobodnih građana. Povratak besede donekle je književna, a odnekle društvena činjenica.Matija Bećković nije bio usamljen u obnovi besede, ali mu čelno mesto svakako pripada U knjigu Besede stalo je bar sedamnaest godina neprestanog govorenja Matije Bećkovića na različne književne i nacionalne teme i povode. U naslovima i podnaslovima tih četrdeset beseda dat je imenoslov i kulturni i istorijski zemljopis srpskoga naroda, od slova nad podižućim hramom svetoga oca svih nas, do reči nad konačno opojanim kostima sopstvenoga oca.