Ovo, i po formi i po sadržaju, neobično delo pesnika Slobodana Zubanovića inspirisano je ne samo fotografijama Miloša Crnjanskog, već i onim koje ovaj naš pisac u raznim prilikama sam napravio. Koristeći književnu optiku Crnjanskog iz knjige Kod Hiperborejaca, Zubanović na osnovu fotografija koje je napravio sam Crnjanski, na esejistički način povlači linije povezanosti između pesnikovog života i dela. Sem fotografijama „Atlas“ je začinjen i pesmama i komentarima samog Crnjanskog. Ova knjiga predstavlja neočekivano i ni sa čim, do sada, uporedivo svedočenje o jednom od dva najveća srpska pisca. Ali, u isti mah ona pokazuje i pesnički senzibilitet samog autora, o čemu svedoči i način, na koji je literarno veoma smelo i uverljivo artikulisao jednu od svojih najvećih književnih inspiracija. Zato je „Atlas“svojevrstni prozno pesnički lament nad sudbinom našeg velikog pisca i njegovim vremenom.