VENČANjE U VOZU

Miroslav Toholj je od onih pisaca koji klasičan prozni rukopis očuđavaju mistifikacijom i drugim modernim postupcima. To potvrđuje i njegova knjiga pripovedaka Venčanje u vozu. Visoko kultivisana pripovedačka svest u njoj se hrani krvlju života koja nije bila na osobitoj ceni u pijanoj balkanskoj krčmi devedesetih godina prošloga veka. Po tome je ova zbirka jednako životna koliko i fikcionalna. Ona je tako sklopljena da slike lažnog jugoslovenskog raja prethode ratnom paklu. Nakon toga sledi čistilište duše koje se, kao antiklimaks, u poratnom vremenu prepozna u gestu nekog junaka ili prikrivenom komentaru pripovedača. No, mudra seta i gorki talog iskustva ipak preovlađuju i tamnim tonom boje ovu zrelu knjigu. Pisana sigurno, prepoznatljivim rukopisom, Venčanje u vozu nije slika ovog našeg, smutnog vremena, nego i vešta spisateljska igra koja postaje umetnička istina jedne, valjda, okončane drame.