JOŠ O PESNICIMA I O POEZIJI

Za Borislava Radovića je pisanje eseja drugi, neizbežni način ispunjavanja pesničkog poziva. Sve temeljne odlike njegove minuciozne pesničke poetike prepoznajemo i u njegovim esejističkim radovima. Ma od kakvog tematskog povoda krenuo, Radović zalazi u osetljive dubine i podrobne širine raspredanja složenog predmeta. Homer, Vergilije, Paund, Bodler, Davičo, nevešti stihovi mladog srpskog bogoslova iz druge polovine XIX veka ili staro pitanje statusa umetnosti prepeva, početne su tačke za tanana razlučivanja, koja će, u krajnjem izvodu, doneti prečišćeni sadržaj Radovićevog vanrednog pesničkog iskustva.