OTVSJUDU (ČETIRI NOVELE)

Već sam naslov Vuksanovićeve knjige Otvsjudu kazuje da njeni tematski sadržaji dolaze odasvud — iz prošlosti i sadašnjeg života, iz legende i pamćenja, iz pripovedačeve ljubavne intime i poetičkog iskustva, iz etnopsihologije njegovog roda i društvene stvarnosti koja je parodična replika starih vrednosti i nacionalnih osećanja. Po tome je ova knjiga, koju čine „četiri različite pripovetke sa istim namerama“, više stvarna i faktografska nego imaginativna. Ona je otvorena, živa i polemična u svojoj pripovedačkoj suštini.Otvsjudu je putopisno i pripovedno pletivo, odnosno savremeno ogledalo srpsko. U njemu se ogledaju antagonizovani učesnici i svedoci nove crnogorske drame koja leta 2005. godine prerasta u farsu. U drami je živo eksponiran i sam pripovedač - neveseo i zabrinut, gorak i ironičan kada razmišlja o podelama u narodu, referendumu i izobličenju nacionalne svesti, kao što je u svom ljubavnom vremeplovu sentimentalan i nostalgičan.Sve je u njegovoj slici sveta izmešano i udvojeno, u naboju i trenju, kao što je i sam rukopis žanrovski hibridan i mnogolik. Njegova građa su događaji i ličnosti, živi ljudi i stvarna mesta. Na toj razmeđi stvarnog i domišljenog koleba se i priča M. Vuksanovića. Stvarni podatak u njoj, osim što služi istini, zadobija i milost uobličenja. To se najbolje vidi u pripovetki „Sat“.