STRANAC

Alber Kami Stranac

Kamijev Stranac svakako spada u najuži krug romana koji su obeležili  XX vek pre svega svedočeći o njegovom idejnom, filozofskom i duhovnom identitetu.

U govoru 1957, povodom dobijanja Nobelove nagrade, Alber Kami objasnio je suštinsko značenje Stranca: „Imao sam precizan plan kada sam otpočeo svoje delo: želeo sam, pre svega, da izrazim negaciju”.

Smisao Stranca je blizak smislu eseja Mit o Sizifu, koji je Kami objavio samo šest meseci kasnije. Ogled o apsurdu zasnovan je na čovekovoj nemogućnosti da životu odredi smisao i u njemu postavi čvrste i nesumnjive vrednosti. Prema Kamiju, univerzum nije apsurdan za drvo, ali je apsurdan za čoveka kojeg mori nostalgija za jedinstvom i glad za apsolutnim. Nostalgija je tuga za zavičajem ili čežnja za nečim što je prošlo. No, za Kamijevog apsurdnog čoveka zavičaj za kojim čezne je vreme u kojem se znalo koji je smisao ljudskog života i šta su nesumnjive vrednosti u njemu.

 Glavni junak Merso svojim životom i postupcima predstavlja otelotvorenje apsurda, a njegova životna sudbina jeste filozofija apsurdnog čoveka pretočena u život, u konkretne situacije, u odnose s drugim ljudima.