Roman Teskoba Mladena Markova naizgled je jednostavna i obična priča o misle¬ćem čoveku, intelektualcu, koji pod starost vrevu i ispraznost gradskog života zamenjuje prividnim mirom u svom banatskom zavičaju. Taj očekivani povratak sebi, spokoju i tihom zaboravu, pretvara se u istinsku dramu i tugu saznanja da je on bivši, otuđeni i iskorenjeni čovek. Markovljev pripovedni subjekt ne pripada dovoljno ni sebi niti sredini u koju se vraća. U tom raskolu i podvojenosti dobrovoljno izgnanstvo prihvata kao izazov i naličje ljudske sudbine. Tom izboru treba platiti cenu koju on plaća izolacijom, samoposmatranjem i teskobom. Ni pogled unazad ne donosi mu spokoj, jer ga suočava sa uspomenama, zabludama i gorkim talogom iskustva.