PISMA SA DVOSTRUKIM DNOM

PISMA SA DVOSTRUKIM DNOM

1. izdanje – 2018. god.

Autor: Milivoje Pavlović

„Pavlovićeva knjiga temelji se na analizi osamnaest rukom pisanih pisama koje su akademici Ćosić i Strugar, osluškujući i tumačeći huk vremena, razmenjivali od 1988. do 2012. godine; njima je pridodat, kao osobena vrsta korespondencije, jedan telegram – onaj koji je Vlado Strugar uputio Ani Ćosić na vest da je njen otac preminuo, u snu, sredinom maja 2014. Reč je o veoma važnoj prepisci, premijerno iznetoj u javnost; ona se, tematski i hronološki, odnosi na nedavni, još nedovoljno naučno obrađen i neprevreli istorijski period. Pisma dvojice aktivnih učesnika i pouzdanih svedoka predstavljaju primarnu istorijsku građu bez koje objektivna povest poslednje tri decenije razvoja i kraha jugoslovenske države neće moći da bude napisana. Upotpunjena Pavlovićevim napomenama i komentarima bogate referencijalnosti, kojima se pojašnjava društveni i istorijski kontekst prelomnih zbivanja, pisma doprinose da se potvrde, ospore ili preispitaju mnoge dosad izrečene ocene o stvarnim uzrocima jugoslovenske krize, o geopolitičkim okolnostima, mreži skrivenih međuodnosa i ambijentu u kome su se donosile odluke o sudbini naroda i države.

U tom mikrokosmosu sastavljenom od vere, borbe, pregnuća, iluzija i zabluda, ima mnogo neočekivanih otkrića.

U klimi u kojoj, na unutrašnjem planu, postoji poprilična idejna i druga konfuzija o prirodi, uzrocima i dometima jugoslovenske krize, i kada inostrani faktor (uključujući i države nastale na bivšem jugoslovenskom tlu) nastoji da izvrši neku vrstu revizije naše novije istorije, naturajući svoju nimalo neutralnu verziju, ova knjiga, zbog svoje dokumentarne podloge i nesumnjivih stilskih domašaja, postaje još dragocenija; ona je ne samo brana protiv zaborava već i protiv organizovanih napora da se pomešaju žrtve i zločinci, te da se umanje razmere odgovornosti onih koji su, licemerno i kalkulantski, različitim sredstvima – od medijskih, preko finansijskih, do onih s uranijumskim punjenjem – našli toliko motiva i puteva da ubrzaju uništenje jedne nekad prosperitetne zemlje.

Pavlovićeva žanrovski i sadržajno zanimljiva knjiga napisana je čitkim i lako prohodnim stilom. Integralnoj verziji prepiske između D. Ćosića i V. Strugara, i njihovim komentarima, prethodi obimna studija o književnoj korespondenciji, ilustrovana fragmentima iz prepiske niza pisaca s razvijenom epistolarnom energijom (Andrić, Krleža, Crnjanski, Miljković, Kiš, Selimović, Matić i drugi), kao i vešto odabranim delovima prepiske u istoriji i kulturi dobro poznatih imena – od Platona, Svetog Save i despota Stefana Lazarevića, do Njegoša, Vuka Karadžića, Dositeja i Hemingveja.

Neka od tih pisama napisana su s knedlom u grlu, druga imaju – kako je Pavlović duhovito primetio – dvostruko dno: podstiču linearnu vremenitost i svedoče istodobno kako o književnoj, tako i vanknjiževnoj realnosti. U oba slučaja, ta pisma ostavljaju dubok trag i važan su element naše složene društvene slagalice, pokazujući da prošlost nije prošla i da je beskonačna, a ne konačna, kako se obično misli“.

Akademik Ljubiša Rakić