KRATKA ISTORIJA SATIRANjA

KRATKA ISTORIJA SATIRANjA

Драгослав Михаиловић, један од најугледнијих и најчитанијих савремених српских писаца, у студији Кратка историја сатирања, поново се вратио познатој, па и личној теми, страдању тзв. информбироваца, које без сумње баца више него велику етичку сенку на Титов југословенски пут у време хладног рата. То Михаиловићево дело аутентичним сведочењима и екслузивним документима употпуњује слику наше трагичне новије историје, али би уједно могло бити и одговор на једну реченицу, која је покушај да се све оправда на несрећан и нехуман начин: „Да није било Голог отока, цела би Југославија постала Голи оток.”

Михаиловић нас подсећа на то како је могуће уопште сведочити и приказати ужасно понижавајуће страдање хиљада невиних људи у време када су више него брижљиво уништавани сви трагови тог политичког злочина. Чак је и званична историографија цинично прекрајала историју, стварајући климу равнодушности према голоточким жртвама.

Уосталом, да је реч о злочинима у Титовој Југославији, који баш не заостају за политичким злочинима у историји света познатим као холокауст и гулаг, проговорио је Никола Рот из Руме у књизи Јаше Алмулија Остали су живи (такође, издање Завода за уџбенике). Он који је преживео Аушвиц, да би после 1948. допао и Голог отока, недвосмислено је рекао да је у погледу психичког злостављања затвореника Голи оток био гори од Аушвица.