PISMA IZ PRASTARE BUDUĆNOSTI

Knjiga Pisma iz prastare budućnosti Bratislava R. Milanovića predstavlja zapravo jednu dugu pesmu, razdeljenu na četiri uslovna segmenta i četrdeset sastavaka dosledno izvedenog spoljnog i unutarnjeg sklopa. Paradoks iz naslovne sintagme u pesničkom domenu to nije: svaki priziv proteklih, davnih i bitnih iskustava u lirici upućen je sa vremenske tačke što je za evocirani čas bila daleka budućnost. Milanović neprestano sučeljava ta dva vremenska plana, aktuelni „usred mrtve priče ? što je izgubila početak, a kraj se ne nazire“ i onaj daleki, i dalje jednako svetao i pun, pohranjen i dohranjivan u memorijskom trezoru. Pesnik i dalje svoj govor gradi na asocijativno razgranatom iskazu bogate likovne imaginacije i guste mreže intertekstovnih niti, a povrh svega, na svojstvenom lirskom patosu proisteklom iz dramatično doživljenog udesa prolaznosti. Milanović suvereno obnavlja, danas inače skrajnutu, ljubavnu lirsku tematiku dajući joj novi zamah i uverljivost, pri čemu, u završnici ove duge pesme ljubavni motivi prirodno prelaze u poetičke.