JUTRA

Vladimir Jagličić u knjizi Jutra, kao i uopšte u svojoj lirici, teži da obuhvati što potpuniju sliku stvarnosti, intimne i opšte, i da se njen, glasan i jasan, izraz ostvari verno nekim starim zahtevima pesničkog majstorstva. Znatni su rasponi ove poezije, i u tematskom i u izražajnom pogledu, a raznoliki tonovi, od fino elegičnog do presno verističkog, uklopljeni su u taj složeno zasnovan Jagličićev pesnički govor. Reč je, znači, o pesniku koji spremno reaguje na društvene i istorijske podsticaje i iritacije, nesklon bezbednoj poziciji „političke korektnosti“ ili trenutne „poetičke podobnosti“, dok se stalno osluškivanje duševnih kretanja naprosto podrazumeva. To je pesnik koji podrobno svedoči ko je i odakle je, ali izvori njegovog pesničkog identiteta, kao i pesnički učinci, ni izdaleka nisu lokalno omeđeni.