Muzička kultura za 7. razred osnovne škole - elektronski dodatak

Barok, period u razvoju evropske umetnosti 17. i 18. veka je vreme jačanja feudalnog dvora i stvaranja nacionalnih monarhija, začetnica modernih država.

Podseti se zvuka čembala. Slušaj dužinu i jačinu tona. Posebno obrati pažnju na ukrase (trilere) u melodiji što je jedna od odlika baroknog stila.

A. Vivaldi, Arija Agitata da due venti iz opere Grizelda

Najznačajniji stvaralac opere 17. veka bio je italijanski kompozitor Klaudio Monteverdi (1567–1643).

Ovaj video primer daje ti mogućnost da upoznaš kako se nekada izvodila barokna opera. Žan Batist Lili, francuski muzičar na dvoru Luja XIV, pevač, glumac, violinista, kompozitor i dirigent, prvi je uveo igru u operu.

G. F. Teleman, Pariski kvartet br. 6

Primer za kamernu muziku kasnog baroka

(uvodna muzika) iz moteta Te Deum (laudamus – Tebe Boga hvalim) za vokalne soliste, hor i orkestar – primer za zvuk baroknog orkestra. Ova tema je uzeta kao uvodna melodija Evrovizije.

G. F. Hendl, Hornpajp iz svite Muzika na vodi

Hornpajp, jedan od brojnih stavova ove svite, je stara narodna igra popularna u Engleskoj od 16. do 19. veka. Iako nije uobičajeno da se igra na stilizovane igre sledeći video primer je tako oblikovan da ti daje mogućnost da upoznaš Hendlovu muziku, način igranja u baroku i ambijent u kome se razvijala barokna epoha.

Isti stav svite daje ti bolji vizuelni pregled sastava orkestra tako da možeš da upoznaš stare barokne limene duvačke instrumente – horne i trube koji u to vreme još uvek tehnički nesavršeni zvuče „nečisto” i „neobično”.

Primer končerta grosa u kome grupa solističkih instrumenata dve blok-flaute i violina vode muzički dijalog sa gudačkim orkestrom uz obavezno čembalo.

Obimna kompozicija po broju stavova i ogromnom i neobičnom sastavu orkestra pisana za vatromet na otvorenom prostoru.

Tokata je kraća kompozicija za instrumente sa dirakama, brzog tempa i homofone građe. Posle tokate sledi fuga. Na početku fuge pažljivo slušaj temu. Sprovođenjem teme kroz različite glasove gradi se oblik fuge.

Sažetak muzike baroka

Pažljivo slušaj i gledaj sledeći video primer.

Johan Sebastijan Bah, Tokata i fuga, de-mol

Vanesa Me (Vanessa Mae)

Antonio Vivaldi, Oluja iz godišnjeg doba Leto

Jani (Yanni)

Antonio Vivaldi, Oluja iz godišnjeg doba Leto

M. Meštrović

L. v. Betoven, Mesečeva sonata, 1 stav

bila je vrlo popularna još u Betovenovo vreme. Izuzetno, prvi stav je u sporom tempu i odstupa od uobičajene forme sonate. Naziv nije dao Betoven već muzički kritičar i pesnik, upoređujući muziku sa efektom mesečine koja obasjava jezero.

J. Hajdn, Gudački kvartet, De-dur, op. 64

Obrati pažnju na muziciranje četiri gudačka instrumenta, dve violine, viola, violončelo, na skladnost njihovog zajedničkog zvuka.

Papageno – prizor iz I čina opere

Bežeći od zmije koja ga progoni Tamino pada u nesvest. Kada se Tamino povrati svesti, ugleda prvo mrtvu zmiju, a zatim čudovište, pola čoveka pola pticu, kako svira frulu i kroz pesmu se predstavlja: „K’o ptičar ja sam svuda znan...” To je Papageno, hvalisavac koji pored drugih laži izgovara i ovu da je on ubio zmiju (Arija Papagena iz I čina opere Čarobna frula).

Kraljica noći – prizor iz II čina opere

Kraljica noći – prizor iz II čina opere Kraljica noći peva poznatu, jednu od najtežih sopranskih arija „Paklena osveta vri u mom srcu”. U ovoj sceni, u želji da pokori svet, pokazujući svoje pravo lice zloće, zahteva od kćeri da ubije svog suparnika Sarastra (Arija kraljice noći iz II čina opere Čarobna frula).

Lakrimoza (Dan plača) iz Rekvijema

Prevod teksta sa latinskog: Suzan je dan kada će Sudija iz praha da podigne čoveka da mu sudi. Ali ti, o Bože, oprosti mu. Dragi Isuse, Gospode, daj im pokoj (spokoj, mir). Amen

V. A. Mocart, Mala noćna muzika, 1. stav

Primer zvuka gudačkog kvinteta. Danas ovu kompoziciju često izvodi gudački orkestar u manjem sastavu.

L. v. Betoven, Simfonija br. 5, 1 stav

Obrati pažnju na razradu „sudbinskog” motiva i zvuk orkestra (promene u odnosu na prethodnike u korišćenju duvačkih instrumenta).

Pažljivo slušaj i gledaj sledeći video primer

Pažljivo slušaj i gledaj sledeći video primer

Pažljivo slušaj i gledaj sledeći video primer

Uporedi slušani primer sa originalom. Opiši razlike imajući u vidu izražajne elemente. Saznaj nešto više o autoru, nastanku i nameni ove varijante originalne kompozicije.

Vitorio Monti, Čardaš

Uživaj u virtuoznom izvođenju tri instrumenta violine, harmonike i klarineta uz pratnju gudača. Mađarsku narodnu igru čardaš izvodi srpski nadaleko poznati violinista Nemanja Radulović sa svojim prijateljima.

J. K. Bah, Koncert za violu i orkestar ce mol

Upoznaj zvuk viole u delu Johana Kristijana, najmlađeg Bahovog sina koji je za života stekao veću popularnost od svoga oca Johana Sebastijana. Uoči melodičnost ove kompozicije koja po svojoj simetričnoj strukturi i uravnoteženom odnosu instrumenata u sastavu orkestra pripada ranom klasicizmu.

A. Vivaldi, Oluja iz godišnjeg doba Leto

Obrada za dva violončela koja na izuzetno efektan i virtuozan način izvode stav iz Vivaldijevog poznatog violinskog koncerta. Uporedi ovo izvođenje sa originalnom kompozicijom.

J. B. Vanhal, Koncert za kontrabas, De-dur

Uoči izražajne i tehničke mogućnosti kontrabasa. Obrati pažnju na dvostruku ekspoziciju. Da li možeš da odrediš kojoj epohi pripada ovo delo – baroku ili klasicizmu.

N. R. Korsakov, Bumbarov let, za dva kontrabasa

čest je slučaj da ovu kompoziciju, originalno pisanu za orkestar, nalazimo u preradi za različite instrumente.

Manuel de Falja, Španski ples

Uoči zvuk harfe, njene tehničke i izražajne mogućnosti i način sviranja. Obrati pažnju na pedale.

F. Tarega, Sećanje na Alhambru

Upoznavanje zvuka klasične gitare u delu Franciska Tarege, najvećeg gitariste i kompozitora 19. veka.

A. Vivaldi, Koncert za lautu, De-dur

Tema iz filma Treći čovek

Alpska citra. Uoči zvuk, način sviranja.

R. Binge, Elizabetanska serenada

Akordska citra. Uoči način sviranja.

V. A. Mocart, Turski marš

Kalinka – balalajka

M. Žar, Larina pesma iz filma Dr Živago

Balalajka

Kolo Kačerac iz zapadne Srbije (Mačva), izvodi ga frula

Valjevska podvala, igra uz pesmu

Podsticaj za nastajanje pesme bila je legenda po kojoj su Valjevci podvalili Šapčanima otimajući im lepu mladu, a Šapčani uzvratili stavljanjem čivija pod točkove kočija Valjevaca, pa se njihov put kući neslavno završio – uoči zvuk narodnog orkestra. Pogledaj i sledeću internet adresu koja pored Valjevske podvale sadrži i druge igre iz zapadne Srbije

uoči zvuk i izgled instrumenta koji prati pevače. To je udaraljka koja se naziva tarabuka ili darabuka

Sjajna mesečina, mila nane

pesma nastala u Kosovskoj Kamenici. Ni jedna svadba nije mogla da se održi bez ove i drugih tradicionalnih pesama (Šano dušo, Ajde Jano, Ječam žela Kosovka devojka...) uz koje se igralo u toku određenih obrednih radnji: majka mladoženje u narodnoj nošnji zaigra prva držeći u rukama okićeno sito i pogaču, potom slede kumovi, rođaci i devojke i, na kraju, momak (mladić) sa mladoženjine strane koji unosi sito u kuću. Obrati pažnju na instrument tapan koji prati pevanje pesme.

Upoznaj zvuk i izgled instrumenata – duduk, kaval, dvojnice, gajde, tapan, tarabuka i razne vrste tambura.

Hajduk Veljkova smrt

Gusle

Puče puška

u izvođenju Bilje Krstić – čest je slučaj da se ista narodna pesma izvodi s nekim razlikama u ritmu, melodiji ili tekstu. Pažljivo slušaj i proceni u čemu je razlika ili sličnost između pesme koju si pevala/o iz notnog teksta i ove koju slušaš/gledaš.

Izvođene slobodno u narodu starogradske pesme, kao folklorna muzika prenošena usmenim putem, često dobijaju male razlike u melodiji, ritmu ili poetskom tekstu u zavisnosti od kraja u kome ih izvode. I ovaj tekst, pa i mnoga izvođenja razlikuju se od originalnog teksta pesnika i učitelja Milorada Petrovića.

L. v. Betoven, Simfonija br. 9, 4. stav, finale

jedno od najpoznatijih dela u istoriji muzike. U ovoj simfoniji Betoven značajno povećava zvučnost orkestra uvodeći nove instrumente. U formalnom smislu prelazi okvire klasične simfonije. U četvrtom stavu uvodi soliste i hor koji uz pratnju orkestra pevaju na tekst Ode radosti Fridriha Šilera, nemačkog pesnika 19. veka. Bitka da se prevaziđe sva tragika ličnog života, ali i šire borba čoveka za oslobođenje i bolju budućnost koja se provlači kroz muziku Treće, Pete i Devete simfonije konačno se, u finalu Devete simfonije, završava trijumfom. Šilerovi stihovi i Betovenova muzika pozivaju milione ljudi u zagrljaj veličajući radost kao najlepše ljudsko osećanje.

Deveta simfonija stoji na vrhuncu Betovenovog simfonizma. Po svojoj ideji, obimu i monumentalnosti predstavlja vrhunac simfonijskog stvaranja uopšte. Prvi put je izvedena 7. maja 1824. godine. Kompozitor, već izuzetno poznat i cenjen, bio je prisutan. Uspeh je bio neverovatan. Ali nažalost, Betoven ništa nije mogao da čuje. Tek kada ga je jedna solistkinja okrenula publici ugledao je masu gledalaca užarenih očiju, široko otvorenih usta, koja su klicala od radosti i uzbuđenja.

Oda radosti je zvanična himna Evropske unije.

Pažljivo gledaj insert iz filma Amadeus

Pažljivo gledaj insert Betovenova priča iz filma Coping Beethoven