UPOTREBA ČOVEKA

Aleksandar Tišma Upotreba čoveka

Roman Upotreba čoveka svrstao je Aleksandra Tišmu među najznačajnije srpske prozne pisce u drugoj polovini proteklog veka. Ta andrićevski precizna, ali i razuđena pripovest o tragici postojanja, o ljudskim patnjama i padu donela je u srpsku prozu tragikom rata obeležene sudbine sveta, koji je preko Dunava i Save dugo stvaran po multietničkom habzburškom ključu.

Svaki dokument nosi određenu dozu melanholije, kako je povodom romana govorio i sam njegov pisac, pa je tako za Upotrebu čoveka stvarni povod dnevnik jedne gospođice. Iz dnevnika kao traga nekih događaja, pa i jednog života, nastalo je umetnički složeno i upečatljivo romaneskno delo, koje iz više različitih uglova otkriva i sagledava temu upotrebe čoveka u najtragičnijim ratnim događajima.

Jer čovek je u Tišminom romanu i od neprijatelja, ali i od prijatelja stalno „upotrebljavan” u nečovečne svrhe, u svrhe koje ne može ni da sagleda, ni da dokuči, i u svrhu stvaranja novog poretka, ali i iz raznih, pa i sopstvenih egoističnih razloga i za svoje ciljeve.

Rat je u ovom romanu oslikan kroz kamernu, ciklično razvijenu priču o malom čoveku, ili, još preciznije, kroz tragičnu sudbinu nekoliko novosadskih porodica koje je ratni vihor na kraju i odneo.