IZABRANE PESME - Miodrag Pavlović

Miodrag Pavlović se zajedno s Vaskom Popom pojavio kao prekretnički dar koji je izmenio i duh i estetiku tadašnje srpske poezije. Zbirka 87 pesama nije bila nikakav „glogov kolac” dotadašnjem pesničkom socrealističkom manirizmu, već više zaokret i početak novog, zlatnog doba srpske poezije. Pavlović je već svojom prvom zbirkom nagovestio jedinstvenost u našoj književnosti. A ta njegova jedinstvenost je u nespornoj činjenici da je kao čelnik našeg poetskog modernizma u isti mah svojim pesništvom, esejističkim tekstovima i antologičarskim poduhvatima izrazito uticao na tzv. tradicionaliste i neoklasičare.

Revolucionarni značaj promena koje su prve dve Pavlovićeve zbirke, 87 pesama (1952) i naredne godine Stub sećanja, donele u srpsku poeziju, danas u mnogim književnim studijama predstavlja neku vrstu „opšteg mesta”.

Pavlovićevu poeziju karakterišu naglašena erudicija, misaonost, filozofski termini, neuobičajene  poetske slike, u kojima se u osobenoj sintaksi i metaforama spajaju naizgled nespojive slike i pojmovi. Njegova poezija je pamćenje i mišljenje, misao i transcendencija, kao i poetski osetljiva vizija sveta i čoveka, ali iznad svega lepota koja oplemenjuje i očovečuje.

Miodrag Pavlović je svojim književno-teorijskim radovima i esejima ostavio izraziti trag u našoj kulturi. I u njima, kao i u poeziji, utvrdio je da je iza nas više nego dovoljno istorije da bi se mogli upitati kuda nas (ne)razumevanje njenih poruka vodi.

Ovaj izbor, koji je Bogdan Popović napravio iz celokupnog njegovog pesništva, pokazuje zašto je Miodrag Pavlović moderni klasik naše poezije i književnosti, ali i izrazita ličnost naše kulture.