EKONOMSKO POREKLO DIKTATURE I DEMOKRATIJE

Odnos ekonomije i političkog sistema oduvek je predstavljao poseban predmet pažnje ekonomske i političke nauke, kao i političke javnosti, s obzirom na nespornu činjenicu da politički sistem snažno utiče na ekonomske performanse privrede. U poslednjoj četvrtini prošloga veka odnos politike i makroekonomije uslovio je i doneo novu ekonomsku disciplinu - političku makroekonomiju, koja se oslanja na istraživanja iz makroekonomije, teorije izbora i teorije igara. Ova nova ekonomska disciplina bavi se : odnosom politike i ekonomije povodom poslovnih ciklusa, inflacije, nezaposlenosti, stabilizacione politike. U zoni njenih glavnih pitanja su i: odnos diktature, demokratije, nejednakosti i privrednog rasta, kao i nestabilnost privrede u vezi sa raznim društvenim konfliktima, ali mogućnosti integracije u svetsku privredu. Politička makroekonomija ukazuje na snažan uticaj društvenih i državnih snaga i interesnih grupa, na nosioce politike, koji često nadmašuje ulogu ekonomista. Na osnovu toga, država se zapravo nalazi u centru, izložena uticajima politike i ekonomije. Ključno pitanje u političkoj nauci i ekonomiji, kao uostalom i u ovoj knjizi, jeste koji faktori određuju institucije kolektivnog donošenja odluka(odnosno političke institucije) Ova zanimljiva knjiga, posebno u odnosu temu kojom se bavi, zasnovana na pragmatskim iskustvima, zaključuje da je budućnost demokratije blistava i zato ona daje analizu stvaranja i konsolidovanja demokratije.